ТЕХНИЧАР МУЛТИМЕДИЈА

ГДЕ ЈЕ ТАЈНА НАШЕГ УСПЕХА?

Техничар мултимедија је потпуно нов огледни образовни профил, за који је министар просвете донео посебан правилиник о наставном плану и програму. Звучи немогуће, али успели смо да напаравимо прву мултидисциплинарну стручну школу у региону. "Мултидисциплинарно" и "стручно" , термини одвајкада контрадикторни, коначно су уједињени! Разлог овој неубичајеној и, на први поглед, "сулудој" реформи није наш реформаторски хир, већ нужност и неопходност која је уследила по директном и ургентном налогу технолошког развоја.

2. ЗАШТО МЕЊАМО ПРОГРАМЕ

У последњој деценији XX века развој наука и технологија имао је стопу највећу у историји човечанства. Десила се дигитална револуција, која је ударајући темеље новим технологијама означила ново доба у историји људског друштва и постала узрок свеобухватних промена свих сфера живота и друштва..

2.1. Куда иду и где нас воде нове техологије?

Конкуренција, конвергенција и синергија

2.1.1. Рачунари и телевизија

Нове технологије су пружиле огромне могућности за дистрибуирање информација, што је представљало изазов и атракцију за три велике светске индустрије: телекомуникације и рачунарство тако и телевизију. Неки аналитичари су очекивали жестоку битку за тржиште која ће се, по њиховим проценама, завршити нестајањем неке од горе наведених области. Тако су и велики и признати експерти за нове технологије, Негропонте и Гилдер, поло­вином деве­десетих година прошлог века прогнозирали, да ће нови медији заменити већину тра­диционалних теле­ви­зи­ја, закључно са 2000. годином. Компаније које се баве предвиђањима, Форрестер и Јупитер, су ја­вно обја­­виле да гледаност телевизије опада због по­већања броја интернет корисника. Оваква пре­дви­ђања су се навелико објављивала и на­ши­роко прихватала, без обзира што су телевизијски истраживачи у САД и Евро­пи зна­ли да не по­сто­је дово­љно валидни подаци који би могли да докажу радикалне про­ме­не у по­нашању ТВ глеада­ла­ца. Гледаност телевизије и у Европи и САД-у остаје и даље врло велика, а не­­за­висни ана­ли­ти­ча­ри не виде опадање, без обзира што коришћење интернета расте. На вести о опадању гледаности телевизије, многи су брзоплето донели закљуачак да су компјутер и интернет револуционарна достигнућа, која ће про­ме­нити све аспекте живота, да је “инте­рактивно” конзумирање медија у предности над “па­си­вним” као и да корисници жељно ишчекују све нове технологије. Међутим, време је показало да телевизија и интернет нису конкурентне већ компле­ме­нта­­рне те­хно­логије. "Wорлд Wиде Wеб" је као мултимедијална димензија интернета, омогућио приступе не само по­дацима већ и аудио-видео садржајима. Последњих година, многе радио и телеви­зи­јске станице су, па­ралелно са дигитализацијом свог телеви­зи­јског ланца, прво креирале сво­је wеб странице, а затим, при­меном wеб технологија, унеле нове могућности у про­ду­кцији и ди­­­­стри­буцији радио и телевизијских про­грама. Постоји много начина да се аудио и видео са­држа­ји дистрибуирају преко интернета: - одложен (оффлине) пренос разноврсних формата где се садршаји налазе на главном wеб серверу за кориснике који их гледају онда кад то желе - пренос може да буде и уживо (онлине), слично конве­нцио­на­лном телевизијском преносу. THE DIGITAL FUTURE OF BROADCASTING, Philip Laven, European Broadcasting Union DTV Forum, Oslo 12 October 2006 Интернет већ доказао своје огромне погодности у електронском банка­рству, трго­ви­ни, сла­­њу поште и у другим видовима комуникација, на велика врата је и у свет аудио/видео свет, мада се мора се признати је још увек далеко тренутак кад ће инте­рнет моћи да оствари квалитет по мери теле­ви­зи­јских станица. Интернет има и две кара­кте­ри­стике ко­­је га, у односу на телевизију, чине изузетно богатим: суштински је глобалан систем стварно је интерактиван Атрибут "глобалан" означава да су сви компјутери повезани тако да сваки кори­сник мо­­же да ко­муницира са било којим рачунаром, било где у свету. Интернет је мрежа ко­ја обу­­хвата цео свет а на­ционалне границе не представљају никакву препреку за приступ мре­жи. Тако слушаоци могу да се по­вежу, не само на десетак, већ на хиљаде нових радио ста­ница широм света, тј. са свим могућим је­зичким подручјима. Атрибут "интерактиван" значи да корисник може да мења, прими и пошаље инфо­рма­цију било где. Ово особина интернета отвара врата новим радиодифузним апликацијама и ме­ња су­шти­нска сво­ј­ства телевизије. Тако било која група или појединац могу да постану изда­вачи или интернет "провајдери садржаја". То брише границе између великих и малих, богатих и си­­­­ро­ма­шних, и доводи све радиодифузне станице у исту раван. Ирелевантност географских ло­ка­ција и чињеница, да је време приступа мање ва­жно, могу да допринесу мешавини језика и култу­ра. Интернет ће имати огроман утицај на будућност свих радиодифузних станица, а те­ле­ви­зије су то на време увиделе и спознале све технолошке, законске, економске, ку­лту­ро­лошке и комерцијалне по­следице које он доноси. Тако је Интернет унео потпуно нове моделе за испо­ру­чивање радио и телевизијских са­држа­ја до гледалаца и за кратко време постао трећи стуб ра­дио­дифузних (броадцаст) система. Уводи се нов термин "wебцастинг", који означава про­ду­кцију, пренос и испоручивање хи­пер­линкованих до­ку­ме­ната (текст, аудио и визуелни са­држа­ји), на начин који ће омогућити да њихов приказ буде сличан wеб презентацији. Насупрот кла­сичној радиодифузији (броад­ца­ст), ко­­ја је увек једносмерна, "wебца­стинг" омогућује и интерактивност, тако да гледалац мо­же сам да креира форму садржаја. Очигледно је, да нове технологије не само да нису истиснуле телевизију, већ су сво­ју пуну сна­гу и зна­чај доказале, управо, на телевизијским системима. Примена нових те­хно­лошких до­стигнућа у постојећим ТВ системима је проширила могућности и повећала атра­ктивност теле­ви­зије, што је ути­­цало на по­већање гледаности.

2.1.2. Телеком и телевизија

Слична ситуација је била са односом телекома и телевизије. Телекомуникације су, тра­ди­ци­о­на­лно, биле заинтересоване за инфраструктуру и проширивање сопствене мреже, али је њи­хов главни сервис је био говорна комуникација. Међутим, развој технологија преу­сме­рио је пажњу телекома на неке нове се­рвисе, међу којима су најатрактивнији и најпрофи­таби­лнији би­ли они који су се односили на мрежу мо­би­лних комуникација и сервисе везане за пренос слике. Посебно фокусирање и пре­у­смеравање пажње на развој мобилних мултимедија је условило појављивање поте­нци­јалног конфликта и конкуренције између телекома и телевизијских (радиодифузних) си­сте­ма, јер су“древни” власници видео опсега на конкурсу за нове учестаности имали још једног новог, али вели­ког ривала. [Sliak, N. Laflin and E. Puigrefagut , Ideas on migration from analogue to DVB-T – in the Europian Broadcastin area, EBU TECHNICAL REVIEW – December 2000 5 / 30] Дигитални радиодифузни системи омогућују радио и телевизијским станицама да пе­рманентно уво­де нове сервисе и садржаје. Конвергенција радиодифузних и мобилних ко­муникација пружа нове иза­зове за испоручивање мултимедијалних апликација до пре­тпла­тника мобилне телефонске мреже која енормно расте. Корисници мобилне те­ле­фо­није могу, у овом тренутку, да се јаве са било ког места и у било које време. Међутим, они желе не само да разговарају, већ и да се "закаче" на свој лаптоп да би добили исте оне услуге које до­би­ја­ју преко фиксног те­ле­фона. Основни циљ телекомуникационе индустрије је да мобилни претплатници буду потпуно не­зависни од фиксне телефонске мреже, због чега је неопходно да прошири дијапазон својих услуга нудећи при­ступ интернету и осталим сервисима података: телевизијски програм, вести, пошту, метеоролошке податке, податке о берзи итд. Стога радиодифузне станице пажљиво осматрају развој мобилних телеко­муни­ка­ција, како би креирали и успоставили своје сопствене мобилне сервисе и тако опстали на врло ко­нкурентном мултимедијалном тржишту. Сматра се да ће будућност мобилних мултимедија бити својеврсна си­нергија РТВ станица и оператора мрежа, са бацањем акцента на развој интероперативних сервиса и технологија. Мобилни мултимедији и други сервиси постају врло важна до­пу­нска делатност те­ле­ви­зијских станица, које и даље остају провајдери мултимедијалних са­држаја. Тако и фиксни и мобилни претплатници могу да приме различите садржаје "телевизијских wеб страница" и то : wеб странице уо­пштених информација, интерактивнеи и ли­чне сервисе, али могу се креирати и се­рвиси специјално на­ме­њени само мобилним корисницима, какве су нпр. информације о пу­тевима и саобраћају, итд.. Челници високог бизниса су се повели за становиштем о пољуљаној будућности теле­ви­зије, што је до­вело до великих инвестирања у нове медије, а да се претходно није извршила про­вера колико по­тро­ша­чи то ства­рно желе и могу да прихвате. Пошто су се прогнозе осла­ња­­ле на веровању у технологију а не на рационалном разматрању стварних захтева тржишта, оче­­­­киван успех је изостао. Да би се оваква несмотреност исправила, нове аналитичари у сре­диште нових анализа и предвиђања ста­вља­ју потрошаче, њи­хове потребе, интересовања и њи­хова платежна моћ. [Slika: THE DIGITAL FUTURE OF BROADCASTING, Philip Laven, European Broadcasting Union DTV Forum, Oslo 12 October 2006] Тако је, у пракси, конкуренција технологија прерасла у њихову конвергенцију, а потом у синергију, јер су све три инду­стри­је схва­тиле да морају сви заједно да раде на реализацији истог циља, а да ће ре­зу­лтат целокупног ра­­звоја бити ста­нда­рди­за­ција дигиталне мреже (нетwорк) која ће кори­сницима испоручивати аудио, видео као и разноврсне пода­тке, а припадаће како телеви­зијским стани­ца­­ма, тако и ком­пју­те­­рским и телеко­му­­ни­кационим системима.

2.2 Нове технологије мењају занимања и радна места

Нове технологије наметнуле су потребу за формирањем и дефинисањем нових радних места и нових занимања. Нека светска предвиђања показују да није далеко време кад ће три четвртине од милион нових послова бити у оквиру ИЕТЦ ( Информационе технологије, комуникације и електроника). С друге стране нове технологије су наметнуле и конвергенцију постојећих кадрова и радних места, тако да границе између појединих занимања полако нестају, а потпуно разнородни послови се преклапају. То се управо десило са строгим границама које су у телевизијским станицама постојале између класичних “техничких” и “програмских” занимања, па је, данас, за обављање “ програмских послова” потребно све веће и веће техницко образовање. Конвергенција је још необичнија и израженија кад се у разматрање узму и рачунари, јер кадрови запослени у телевизијама и продукционим системима морају да уче мреже, рачунаре и софтвер, док експерти за рачунаре морају да знају више о видеу и радиодифузним системима.

2.3. Нове технологије постављају нове захтеве пред постојећи систем образовања

Одједном се појавила потреба да уместо строго специјализованог и високо стручног знања, свако мора да поседује и нека уопштена и шира знања из неких других области. Пред образовне систем света појавио се проблем – како уз очување високе стручности обезбедити правилно дозирање нових знања? Како већ довољно оптерећене програме обогатити новим формама, а да ученици и студенти не осете терет "нових томова књига"? Пред средње школе поставио се додатни проблем – спремити ученике и за рад и за студирање. Како ученицима обезбедити сва знања потребна за све захтевније технолошко тржиште рада, с једне стране, али и за захтевне факултетске програме, с друге стране? Суочени са стандардним и вечитим проблемом односа теорије и праксе, креатори нових програма морају да реше проблем "кокошке и јајета". Шта је старије и шта је важније?

2.4. Да ли је електротехнички факултет мање атрактиван или "много тежак"?

3. КАКО СМО ПРОМЕНИЛИ ПРОГРАМЕ ?

3.1. Мултидисципларност и мултидимензионалност - једино решење технолошког хаоса

3.2. Шта доносе нови програми?

Пошто се термин “мулти­медији” користи толико често да је то понекад и прете­рано и за да­­­ту си­ту­а­ци­ју неприкладно, од изузетног је значаја да се врло прецизно де­финише. Научићете дефиниције мултимедија и разлоге због којих у овој области влада терминолошка збрка и прави хаос. Шта за мултимедијално окружење значе рачунар и Интернет ? Шта је wебцастинг и зашто је толико важан? За креирање wеб страница научићете ХТМЛ, јавасцрипт, ПХП, Адобе Дреамwеавер Како су радиодифузни системи интегрисани у мултимедијално тржиште? Како се Дигитална телевизија (ДВБ) интегрише у мултимедијални простор? Шта у мултимедијалном окружењу значе СДТВ, ХДТВ и електронски филм? Зашто се класичне програмске шеме (спорт, филм, вести, забава) проширују новим услугама ( телетекст, приступ интернету, е-маил, кућна куповина и банкарство, електронски водичи програма? Зашто савремена телевизија мора да буде интерактивна, мобилна и преносна? Како је текла еволуција мултимедија у телекому? Како су се мултимедији развијали у ГСМ мобилним сервисима, и новим генерацијама мобилних телефона (Г3-УМТС) који поседују Интернет, видео, звук, податке? Шта је МДТВ (мулти-стандардс, мулти-медиа, мулти-технологија)? Шта значи мноштво разноврсних скраћеница (ДВБ-Х, ДВБ-Т, ДАБ, Т-ДМБ, ДАБ-ИП, ИСДБ-Т, ЦММБ, МедиаФЛО, ДТМБ... ) и како се снаћи у такозваној "джунгли" разноврсних техника, технологија иформата? Како пронаћи прави пут и избећи све постојеће недоумице и дилеме? А оно што је најважније, све ово ново надовезује се на веће постојеће системе и знања, који су наша дуга и добро позната традиција. Основи електротехнике, електроника, аналогни и дигитални системи, телекомуникације, рачунарска техника - све су то области у којима смо већ доказали свој кавлитет, о чему сведоче наша многобројна домаћа и међународна признања Своју велику и свима познату традицију удружили смо са научним и технолошким достигнућима и направили нешто потпуно ново и потпуно посебно. Ако не верујете или сте сумњичави, погледајте и дођите да видите и проверите. Ми дајемо гаранције не само за свој квалитет, већ и за ваш успех!

3.3. Шта и куда после завршене школе?

Пошто наши програми у потпуности подржавају постојећу конвергенцију,односно синергију постојећих индустрија, моћи ћете да се запослите и у продукционој и телевизијској станици, у телекому ( чак и у најатрактивнијем делу мобилне телефоније који се бави преносом слике и звука), као и у предузећима која се баве производњом и креирањем рачунарским мултимедијалних садржаја. Чекају вас послови одржавања хардвера и софтвера савремених мултимедијалних система, оперативни послови техничара студија, контроле слике, снимања и обраде звука, видео монтаже, графичке станице и тд. А ако желите да наставите своје школовање, моћи ћете да студирате на Електротехничком факултету, на Факултету драмских уметности ( сви филмско-телевизијски ФТВ смерови), на Факултету организационих наука, на свим факултетима информатике, на факултетима за менаджмент, Уметничким академијама које се баве производњом или обрадом слике или звука.